nesto sasvim novo

2007-09-1012:20:08
Ja sam tu,evo vec 34 godine,stalno prisutna i stalno odsutna.upravo kao i ovo jesenje sunce,koje se povremeno pojavljuje i nestaje.Svesni smo njegovog prisustva cak i kad ga ne vidimo ono je tu...Ja ne brinem o tome da li nekome ne dostajem,ja brinem o tome ko meni nedostaje,Ja ne brinem o tome ko je o meni sta pricao,ali brinem o tome sta sam ja pricala,i da nisam preterala u svojim iskazivanjima,ja ne brinem o tome ko me voli,ja brinem o tome koga ja volim,ja ne trazim ja dajem...
Moj krug prijatelja je godinama uglavnom isti,bez nekih vecih promena,pojave se povremeno neke nove osobe,ali brzinom kojom dodju isto tako i odu.Nemarim za njih,mozda mi neki od njih i ne dostaju,ali ne mozemo nikoga naterati da bude u nasem drustvu ako on to iz bilo kog razloga i ne oseca.
Bitno je da su tu oni koji se sa potpunim pravom mogu nazvati prijateljima,ja znam da su oni tu i kad me povremeno nema,kad nestanem u crnoj rupi svojih misli i isceznem neko izvesno vreme.
Oni su tu,i ne brinu gde sam ja,jer znaju da mislim na njih,cak i onda kada sam bas kao sto sam na pocetku rekla odsutna oni znaju da sam prisutna da sam i podrska i prijatelj do kraja.
                                                                                                                               J.N.