nesto sasvim novo

Televizija,dnevna stampa,koliko se bave pravim problemia,realnoscu koja nas okruzuje,
mazanje ociju javnosti,ili uz blagoslov drzave....Koliko stampa ide daleko,i skrnavili na neki nacin zivote mnogih od nas?

Koliku slobodu pisanja imaju novinari,i koliko daleko mogu da idu,govori upravo cinjenica,da se svaki dan susrecemo sa najstrasnijim slikama i tekstovima koje objavljuju

u svojim clancima,a ne retko i na naslovnim stranama.

Razne saobracajke,ubistva,samoubistva...

Svedoci smo stravicnih prizora,a mnogi od njih doticu se,majki,oceva,dece,supruznika nastradalih.Kako se oseca jedan roditelj kada iz medija sazna da mu je dete izgubilo zivot u nekoj strasnoj saobracajnoj nesreci,propraceno slikama sa mesta ne srece.

Dotice i mene,iako ne poznajem tu porodicu,pa se stavljam u polozaj tih ljudi i pitam se kako bih se ja osecala kada bi mene i moju porodicu tako nesto snaslo.

Da li novinari razmisljaju,objavljujuci takve clanke,koliko jos bola nanose porodici koja je vec unesrecena,i ko im daje za pravo da se tako ponasaju? 

 

2007-09-1012:20:08
Ja sam tu,evo vec 34 godine,stalno prisutna i stalno odsutna.upravo kao i ovo jesenje sunce,koje se povremeno pojavljuje i nestaje.Svesni smo njegovog prisustva cak i kad ga ne vidimo ono je tu...Ja ne brinem o tome da li nekome ne dostajem,ja brinem o tome ko meni nedostaje,Ja ne brinem o tome ko je o meni sta pricao,ali brinem o tome sta sam ja pricala,i da nisam preterala u svojim iskazivanjima,ja ne brinem o tome ko me voli,ja brinem o tome koga ja volim,ja ne trazim ja dajem...
Moj krug prijatelja je godinama uglavnom isti,bez nekih vecih promena,pojave se povremeno neke nove osobe,ali brzinom kojom dodju isto tako i odu.Nemarim za njih,mozda mi neki od njih i ne dostaju,ali ne mozemo nikoga naterati da bude u nasem drustvu ako on to iz bilo kog razloga i ne oseca.
Bitno je da su tu oni koji se sa potpunim pravom mogu nazvati prijateljima,ja znam da su oni tu i kad me povremeno nema,kad nestanem u crnoj rupi svojih misli i isceznem neko izvesno vreme.
Oni su tu,i ne brinu gde sam ja,jer znaju da mislim na njih,cak i onda kada sam bas kao sto sam na pocetku rekla odsutna oni znaju da sam prisutna da sam i podrska i prijatelj do kraja.
                                                                                                                               J.N.
 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.